Život je lep(ši)

Zaborav...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 12:55

Kroz mrak razabire crni obris svog odraza u ogledalu... Pomno bulji u njega: odraz nema lice, nema lik, nema dimenzije...

Želim da zaboravim... da išpupam srce koje me ne sluša... Kako može da bude tako glupo???

Želim da pobegnem- od sebe, od drugih... dok me ne zaboravi, ne ostavi ne miru...

Bila sam otvorena... želela sam drugačiji život... dobila sam ga... mada to nisam imala na umu...

Želim da zaboravim... Zašto je to tako teško???

 

 


Trazim svoju zenu...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 12:00

Zazvonio je telefon... Nepoznat broj... Javila sam se... Sa druge strane se oglasio glas, nekako slab, asocirao je na nekog ko dosta mlađi...

Tražim svoju zenu... Ko si ti? 

Nekoliko sekundi kasnije je prekinuo vezu...

Posvetila sam nekoliko minuta  razmišljanja tom mini monologu...

Kada su ti ljudi koji u tome nalaze zabavu postali tako nekreativni? Ranije nikada ne bi pitali tako nešto kada sa druge strane čuju ženski glas... 

Ranije su zvali sa jedne strane poznati sa šalom koja je imala u sebi kreativne elemente , elemente koji su mamili osmeh... sa druge strane su bili nepoznati, većinom mlađi likovi koji su bili mnogo dosetljiviji, imali bolje dosetke...

Šta se desilo? Gde je nestala kreativnost? 

 

 

 

 

 


Putevi...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 14:10

Ovaj put neću biti povređena,

Ovaj put ću ostati nedodirnuta od strane bola,

Ovaj put ću se držati svih lekcija koje me je iskustvo naučilo do sada,

Ovaj put me krila neće vinuti daleko, leteću nisko i neću se opeći...

 

Možda to nije dovoljno,

Možda je ovaj put samo previše,

Možda ipak nisam dovoljno jaka, 

Možda je ovaj put pretežak...

 

Poželim da odem kući...

 

Išla sam ovim putem toliko puta,

Iskrzala sam svu obuću, isplakala sve suze...

Toliko je puteva iza mene,

Toliko izbora mi se urezalo u srce...

 

I toliko želim da se vratim kući...

 

A opet idem dalje... 


Tajna Mome Kapora

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 18:52
... Zbog toga, slatke moje, prodajte što skuplje možete svoj jedini beznačajni životić! Zabavljajte se do izbezumljenja, nervirajte sve njih, buduće spavače, dok ne izlude! Tražite nemoguće! Kezite im se ravno u lice dok budu tražili tajnu nove kopče na grudnjaku! Uživajte u tome kako mu se tresu ruke, kako folira da mu nije ni do čega, a ustvari ne ume da otkopča. Ne otkrivajte mu sistem, neka se muči- i ovako ćete sve platiti posle po hiljadu puta. Terajte ga ide na rukama, da šeni, da se tuče sa bitangama zbog vas, da mu propadaju karte za premijere jer vam se baš tada ne ide u pozorište. Budite hiroviti: neka lipše, neka izgubi posao, neka propadne na svim ispitima, neka ga đavo nosi, jer sve ćete vi to posle platiti, i te kako platiti! Eskivirajte ga baš u onom trenutku kada, posle ne znam koliko muka, najzad pozajmi neku gajbu i kada mu padne mrak na oči; kažite da vam se gledaju izlozi ili kakvu sličnu glupost. Vraćajte nedodirnute file minjone na otmenim mestima, odvojte ga od najboljih prijatelja, napravite budalu od njega, tražite da zbog orginalnosti naglavačke skače u fontanu, baš onda kad obuče najnovije odelo, a ako ne skoči- proglasite ga malograđaninom. Naterajte ga da zajedno sa vama trči bos po aprilskoj kiši, jer posle nikada, ali nikada nećete trčati po mlakim lokvama bosi i mladi, ludi; videćete-dabogda crk’o ako nećete videti!

Želja...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 11:02

Želim vam da svakog dana doživite lepe trenutke, da se smejete...

Želim da vam se ispune sve želje...

Želim da se ne plašite da sanjate, da maštate, da živite punim plućima...

Želim da imate inspiraciju, da me i dalje radujete lepim tekstovima... :)))

SREĆNA NOVA GODINA!!! 


Šta dalje?

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 11:35
Još malo i fakultet će biti gotov. Sumnjam da ću uopšte i ući u apsolventski. Zbog toga me stalno pitaju: Šta ćeš posle? Gde bi volela da radiš? A ja na sve samo odmahujem glavom...
Zaista-šta ću raditi? Nemam nikakvu predstavu... Znam zašto sam ga upisala (eto, barem nešto znam)-kontala sam da ću sa odabranim fakultetom imati veće šanse za posao. Htela sam nešto totalno drugačije, što nema nikakve veze sa ovim, ali onda sam sebi postavila isto pitanje, i kako nisam bila zadovoljna odgovorom, otišla sam u drugom pravcu.
Ne mogu reći da nešto žalim što sam ga upisala. Snašla sam se brzo u materiji o kojoj nisam imala ni predstavu kako bi trebala da izgleda, bila među najboljima, ali opet...
Nekako sebe u poslednje vreme okupiram glupostima-da li da probam novi preparat za kosu, kakve bih čizmice još mogla uzeti, šta bih pročitala, gde bih išla... sve samo da pobegnem od pitanja koje me progoni... A neminovno ću uskoro morati da dam odgovor...

Zbog sebe...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 11:31

Danas ću ga možda videti...

I tako bi započeo svaki dan.

Kako je pocela tako da razmišlja, sve se postalo drugačije: nikad nije izlazila iz kuće da joj šminka nije bila savršena (maskara, svaka linija ajlajnera, sjaj, puder-sve je delovalo opušteno, kao da nije sa određenom namerom, ali opet totalno usklađeno, bez greške), odeća ukombinovana, frizura... sve je bilo na svom mestu.

Opet, trudila se da bude što bolja- da bude manje tvrdoglava, da ne osuđuje dok nije potpuno sigurna u činjenice, da pomogne kome može, da unapređuje sebe, da svakog dana nauči nešto novo, da bude bolja nego što je bila dan ranije.

Želela je da bude što je moguće bolja... zbog njega...

I kada bi ga konačno videla, sijala bi u svom sve boljem sjaju, savršenog osmeha... Duboko u sebi je znala da nema šta tu da traži, da sve to nema smisla, da nema budućnosti...

Ipak, svaki put bi našla nešto u njemu što bi joj dalo nadu, što bi joj dalo snagu da uđe u novi dan sa željom da bude bolja. Jednog dana će shvatiti da to treba da čini zbog sebe... jednog dana... 


Da...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 20:26

Sedela ja na podu sobe...

Nije znala šta da kaže sebi posle svega...

Imala je uvek savršen osmeh za druge, savršene reči, a sada... nije bilo ničega sem tuge koja ju je razdirala...

Pokušavala je da zaustavi suze kojima nije se nazirao kraj...

Jecala je...

Nije mogla da razume kako je mogla da napravi toliku grešku... Da li je?

Želela je da kaže "da", svim srcem je želela da ga glasno, najglasnije izgovori, ali nije mogla... Znala je da je dobro postupila, da bi joj njeno "da" donelo samo bol i patnju jednog dana, da je ovako bolje za sve...

Kada će to njeno srce shvatiti...?


Molitva

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 12:50
Molila se. Nije znala kako, nije imala reči… Znala je samo da mora, da ne sme odustati, da joj je to jedini način da pokuša da sačuva svoj razum. Nije bilo izlaza. Makar ona nije videla da postoji takav nakon kojeg ce ostati nepovređena, bez slomljenog srca. Imala je dobro srce, srce koje su gazili, kidali, ali ga je čuvala sa svm što joj je uvak ostajalo-s nadom u bolje sutra. A sad kada ni toga nema, kad iako se guši u suzama, pokušava da izmoli za manje bolan izlaz. Ja znam da je srce prvog trena našlo put kojim će krenuti, i ne preostaje joj ništa, osim da se moli za malo milosti…

Powered by blog.co.yu