Život je lep(ši)

Na jedan dan...

Život je lep(ši) — Autor barbie86 @ 17:34

Ljudi mi se uvek žale- Da sam bogat(a), ne bih imao(la) problema... Da sam poznat(a)...

Počela sam da razmišljam... 

 

Sa kim bih zamenila život da mogu?

 

Za sada nemam odgovor... Da budem poznata i prebogata, preskočiću... Tada nikad ne možeš biti siguran da te neko voli i ceni zbog sebe ili samo zbog koristi koju može izvući iz takvog "prijateljstva"... i ne postoji ono što se zove privatnost- svaki korak je ispraćen i komentarisan... Iako je nekome možda moj život na prvi pogled mali, on je meni sve... imam ljude koje volim, imam ljude koji mene vole, radim stvari koje volim, ko je me ispunjavaju... meni je sasvim dovoljno...

Možda samo na jedan dan?

Možda neki neustrašivi istražitelj morskih dubina, da plivam i ronim sa čarobnim morskim svetom.... ili  neka klizacica, da vidim kako izgleda praviti sve one piruete, tulupe i sve ostale elemente koje one tako graciozno izvode...

Šta biste vi voleli? Možda samo na jedan dan? 


Štapić

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 16:23

Volela bih da imam čarobni štapić... da mogu želje da ispunim... Mada još uvek ne znam da li bih ga upotrebila... možda samo da  se nadje...

 

Ili... da izbacim svu negativnu energiju koju nikako da izbacim, da je kanališem u nešto produktivno...

 

...ili da ispunim želju koja mi srce kida, a znam da ne može dobro da donese...  možda da je ispunim pa da izbrišem grižu savesti koja bi me mučila svakog dana...

 

...ili da odem negde daleko, da budem sama neko vreme...

 

...ili da dam sebi hrabrost da uradim stvari koje se ne usudjujem...

 

Znam da sve mogu i bez njega... Znam da sad kad vidim sebe kao najslabiju, da sam jaca nego ikad i spremna na sve što život može doneti... A opet bi bilo lepo da ga imam kraj sebe... čisto da znam... 

 


Zaborav...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 12:55

Kroz mrak razabire crni obris svog odraza u ogledalu... Pomno bulji u njega: odraz nema lice, nema lik, nema dimenzije...

Želim da zaboravim... da išpupam srce koje me ne sluša... Kako može da bude tako glupo???

Želim da pobegnem- od sebe, od drugih... dok me ne zaboravi, ne ostavi ne miru...

Bila sam otvorena... želela sam drugačiji život... dobila sam ga... mada to nisam imala na umu...

Želim da zaboravim... Zašto je to tako teško???

 

 


Trazim svoju zenu...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 12:00

Zazvonio je telefon... Nepoznat broj... Javila sam se... Sa druge strane se oglasio glas, nekako slab, asocirao je na nekog ko dosta mlađi...

Tražim svoju zenu... Ko si ti? 

Nekoliko sekundi kasnije je prekinuo vezu...

Posvetila sam nekoliko minuta  razmišljanja tom mini monologu...

Kada su ti ljudi koji u tome nalaze zabavu postali tako nekreativni? Ranije nikada ne bi pitali tako nešto kada sa druge strane čuju ženski glas... 

Ranije su zvali sa jedne strane poznati sa šalom koja je imala u sebi kreativne elemente , elemente koji su mamili osmeh... sa druge strane su bili nepoznati, većinom mlađi likovi koji su bili mnogo dosetljiviji, imali bolje dosetke...

Šta se desilo? Gde je nestala kreativnost? 

 

 

 

 

 


Usamljenost

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 15:38

Ovim putem idem sama...

Život deluje besmislen kad si sam, kad nema ljubavi...

Pokušavala sam da se vratim stvarima koje sam nekada radila,

Da budem osoba koja sam bila ranije.

Znam da je nemoguće,

I sve što dobijem su samo uspomene na stare dane...

 

Šta bih trebala da uradim?

Kako da zaboravim? 

Zar bih zaista trebala da zaboravim?

Posle toliko godina...

Sve misli, reči... bezgranična ljubav...

 

Ne umem da plivam, ne mogu da spasim sebe

Od najdubljeg okeana usamljenosti... 

 

Želela bih da  na tren ponovo budem dete,

Samo na tren...

 

Teško je kad odu voljeni... barem da su otišli samovoljno...

 


Putevi...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 14:10

Ovaj put neću biti povređena,

Ovaj put ću ostati nedodirnuta od strane bola,

Ovaj put ću se držati svih lekcija koje me je iskustvo naučilo do sada,

Ovaj put me krila neće vinuti daleko, leteću nisko i neću se opeći...

 

Možda to nije dovoljno,

Možda je ovaj put samo previše,

Možda ipak nisam dovoljno jaka, 

Možda je ovaj put pretežak...

 

Poželim da odem kući...

 

Išla sam ovim putem toliko puta,

Iskrzala sam svu obuću, isplakala sve suze...

Toliko je puteva iza mene,

Toliko izbora mi se urezalo u srce...

 

I toliko želim da se vratim kući...

 

A opet idem dalje... 


Posveta...

Život je lep(ši) — Autor barbie86 @ 14:37

Ovo je clanak za sve zene koje nalaze inspiraciju u svakom treptaju, u svakom uzdahu... za sve ona koje mi ulepsavaju dan svojim odmerenim recima, tekstovima koji ostavljaju bez daha, stihovima koji mame suze...

Hvala Vam!!!

P.S. Ovo je clanak i za muskarce koji nalaze inspiraciju u zenama...Smile

 

 


Koreni

Život je lep(ši) — Autor barbie86 @ 16:34

Kad sam prvi put videla naziv klipa i vreme iz kog potice, mislila sam da ce razlika biti ogromna... Pogledala sam prvi deo (koji ce biti u nastavku prilozen) i bila sam zapanjena-i posle toliko vremena, problem je isti. Vecina devojaka nema manire, ne zna kako se treba ponasati u drustvu, oblaci se i izgleda kao kopija nekog umesto da bude izraz svoje individualnosti, da se potrudi da napravi frizuru koja bi njoj odgovarala umesto slepog pracenja trenda koji ne stoji, da se nasminka kako treba...

Priznajem da zena koja je drzala kurs ovde nije bas po mom ukusu, da je mogla nesto bolje da se sredi... a onda pomislim, mozda je to najbolje. :)

Salu na stranu, mislim da vredi pogledati. Ima tri dela, prvih par min je uvertira... Stavicu prvi deo, pa ako nekog bude zanimalo, moze i ostale pogledati...

Nadam se da ce se nekom dopasti...

 

 


Bez jutarnje kafe

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 10:03

Bez najave, bez ikakve pripreme, stvari su postale drugacije...

Ustajem, radim vezbe, popijem zeleni caj, istusiram se... i onda stalno negde zurim. A kad prodje dan, kada se osvrnem, polovina planiranih stvari je ostala neobavljena...

Nema vise onog jutarnje tegljenja u krevetu, kafice uz prelep pogled van, uz jutarnji razgovor... onaj najlepsi... uz miris sveze umucene nesice... koja kasnije daje energiju za ceo dan...

Kada ostanete bez te osobe, bez osobe sa kojom je ona najsladja... izgubi se smisao i praviti je za sebe... 


Powered by blog.co.yu