Život je lep(ši)

Kroz mrak razabire crni obris svog odraza u ogledalu... Pomno bulji u njega: odraz nema lice, nema lik, nema dimenzije...

Želim da zaboravim... da išpupam srce koje me ne sluša... Kako može da bude tako glupo???

Želim da pobegnem- od sebe, od drugih... dok me ne zaboravi, ne ostavi ne miru...

Bila sam otvorena... želela sam drugačiji život... dobila sam ga... mada to nisam imala na umu...

Želim da zaboravim... Zašto je to tako teško???