Život je lep(ši)

09 Jan, 2010

Na ivici

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 13:31

Jednog dana je počela da koristi nešto. A to nešto je uticalo n anju. Pogotovo na njenu psihu. Počela je hvatati drhtavica, onaj užasan nemir koji konstantno proganja, čiji maksimum je dostizao kad je bila sama. 

Tužna je, depresivna... osetljiva... Za sekund joj suze poteknu.

Poče se pojavljivati najgori strah.

Most. Reka koja kulja ispod... Kada god se približi ogradi, uplaši se njene snage, odgurne se od nje i skoro podleti pod automobil u nameri da pobegne na sigurno.

Ovaj put je drugačije. Želi da se suoči sa strahom. Stoji uz ogradu, srce tuče, drži se čvrsto. Polako se penje. Stoji uspravno na vrhu ograde, srce želi da iskoči od straha, kida se.

Ali, u trenutku zaboravlja na sve, ne oseća vetar koji je činio nestabilnom, srce postaje mirno, um čist, sve u tom trnenutku postaje kristalno jasno.

Slobodan pad. Oseća kako je sve bliža vodi, u trenutku kada treba da propadne... trže se, suze naviru... Još jedna noć, isti san, verodostojnost skoka...

Nešto je pošlo naopaka... Ona nije više ona, nije isplivala na površinu. Ostala je psihotično-depresivna verzija koja neće da ode. Izgubila je podršku koja je je trebala.

Puca. Histerija i plač su počeli da izbacuju ono stvorenje iz nje. Nije sigurna da može da povrati sebe sama. A njega više nema.

Više nije sigurna ni u šta.

Drhtavica ponovo pošinje. Kao i želja za skokom.

            Da li imam snage da oslobodim sebe i svet od sebe?

Prvo, mora dozvoliti sebi da izvuče sebe na površinu, prestane da razmišlja o hrabrosti i da konačno odluči kojoj strani ograde pripada... 

 


Komentari

  1. Uh, teška priča.Nadam se da nije inspirisana životnim stvarima...

    Autor poluuspavanka — 09 Jan 2010, 15:05

  2. Neka ne koristi nešto,
    nego neka se bori sa životom,
    za život.

    Autor anam — 09 Jan 2010, 16:05

  3. poluuspavanka, ovo je inspirisano jednim mojim starim tekstom, na koji sam slucajno naletela. On je nastao kao rezultat jednog teskog tinejdz perioda, ali ipak nije deo autobiografije...

    Autor barbie86 — 09 Jan 2010, 16:56

  4. Хм, баш тежак текст. Али сам га баш осетила, и сва се најежила...
    Борба, да!
    И никада не одустајати!

    Autor behappy — 09 Jan 2010, 22:19

  5. Suočiti se sa samim sobom nije lako...teže je nego s drugima...

    Autor sanjarenja56 — 10 Jan 2010, 07:41

  6. behappy, drago mi je da je tekst ostavio jak utisak na tebe. :) Slazem se sa tobom, sta god da nam se desava u zivotu ne sme se predati...

    Autor barbie86 — 10 Jan 2010, 11:32

  7. sanjarenje, u pravu si. Najteze je pogledati u sebe, videti sta se zaista nalazi u nama i suociti se sa tim na sta naidjemo...

    Autor barbie86 — 10 Jan 2010, 11:34

  8. Ali je neophodno, bar s vremena na vreme...ne znamo ni svoje slabosti ni svoje snage dok se ne suočimo s njima!

    Autor sanjarenja56 — 10 Jan 2010, 11:44

  9. sanjarenje, jeste bitno da zavirimo nekad, da pogledamo sta se krije iza svih maski... jer ako ne poznajemo sebe, niko drugi nece. A ako ne poznajemo sebe, necemo moci da volimo sebe, a ni druge.

    Autor barbie86 — 10 Jan 2010, 12:06

  10. Baš tako, barbie86...zavoli sebe da bi mogao da voliš i druge!

    Autor sanjarenja56 — 10 Jan 2010, 12:20

  11. srećom, mostovi uglavniom imaju ograde. one nas sprečavaju da nepromišljeno uletimo u bujicu...
    Prijatno!

    Autor domacica — 10 Jan 2010, 12:22

  12. domacice, prelepo receno... svaka cast, ulepsala si mi clanak! :)))

    Autor barbie86 — 10 Jan 2010, 12:27


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.co.yu