Život je lep(ši)

Beg u prirodu...

Život je lep(ši) — Autor barbie86 @ 11:46

Praznici... Nedelja... Prošao je ručak, sedeli smo onako okupljeni kad je neko pomenu salaš, kako je tamo baaaaš lepo...

I valjda u duhu praznika, odmah sam rekla da se svi potrpaju u kola i odvela ih tamo...

Zaista je prelepo... Žao mi je što češće tamo ne idem...  Sve je lepo... i dvorac/hotel, ergela, šetališta, kapela, mesto za piknik... 

Hrana za oči i za dušu... sve je nekako drugačije...

Toliko sam se opustila, ne mogu vam opisati... 

Nekako posle toga stvari su postale drugačije, tj. onakve kakve zaista jesu... 

Evo i za Vas koja fotka Fantasta i okoline... neveštom rukom u trku... :)))

 

 


Na jedan dan...

Život je lep(ši) — Autor barbie86 @ 17:34

Ljudi mi se uvek žale- Da sam bogat(a), ne bih imao(la) problema... Da sam poznat(a)...

Počela sam da razmišljam... 

 

Sa kim bih zamenila život da mogu?

 

Za sada nemam odgovor... Da budem poznata i prebogata, preskočiću... Tada nikad ne možeš biti siguran da te neko voli i ceni zbog sebe ili samo zbog koristi koju može izvući iz takvog "prijateljstva"... i ne postoji ono što se zove privatnost- svaki korak je ispraćen i komentarisan... Iako je nekome možda moj život na prvi pogled mali, on je meni sve... imam ljude koje volim, imam ljude koji mene vole, radim stvari koje volim, ko je me ispunjavaju... meni je sasvim dovoljno...

Možda samo na jedan dan?

Možda neki neustrašivi istražitelj morskih dubina, da plivam i ronim sa čarobnim morskim svetom.... ili  neka klizacica, da vidim kako izgleda praviti sve one piruete, tulupe i sve ostale elemente koje one tako graciozno izvode...

Šta biste vi voleli? Možda samo na jedan dan? 


Štapić

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 16:23

Volela bih da imam čarobni štapić... da mogu želje da ispunim... Mada još uvek ne znam da li bih ga upotrebila... možda samo da  se nadje...

 

Ili... da izbacim svu negativnu energiju koju nikako da izbacim, da je kanališem u nešto produktivno...

 

...ili da ispunim želju koja mi srce kida, a znam da ne može dobro da donese...  možda da je ispunim pa da izbrišem grižu savesti koja bi me mučila svakog dana...

 

...ili da odem negde daleko, da budem sama neko vreme...

 

...ili da dam sebi hrabrost da uradim stvari koje se ne usudjujem...

 

Znam da sve mogu i bez njega... Znam da sad kad vidim sebe kao najslabiju, da sam jaca nego ikad i spremna na sve što život može doneti... A opet bi bilo lepo da ga imam kraj sebe... čisto da znam... 

 


Zaborav...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 12:55

Kroz mrak razabire crni obris svog odraza u ogledalu... Pomno bulji u njega: odraz nema lice, nema lik, nema dimenzije...

Želim da zaboravim... da išpupam srce koje me ne sluša... Kako može da bude tako glupo???

Želim da pobegnem- od sebe, od drugih... dok me ne zaboravi, ne ostavi ne miru...

Bila sam otvorena... želela sam drugačiji život... dobila sam ga... mada to nisam imala na umu...

Želim da zaboravim... Zašto je to tako teško???

 

 


Trazim svoju zenu...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 12:00

Zazvonio je telefon... Nepoznat broj... Javila sam se... Sa druge strane se oglasio glas, nekako slab, asocirao je na nekog ko dosta mlađi...

Tražim svoju zenu... Ko si ti? 

Nekoliko sekundi kasnije je prekinuo vezu...

Posvetila sam nekoliko minuta  razmišljanja tom mini monologu...

Kada su ti ljudi koji u tome nalaze zabavu postali tako nekreativni? Ranije nikada ne bi pitali tako nešto kada sa druge strane čuju ženski glas... 

Ranije su zvali sa jedne strane poznati sa šalom koja je imala u sebi kreativne elemente , elemente koji su mamili osmeh... sa druge strane su bili nepoznati, većinom mlađi likovi koji su bili mnogo dosetljiviji, imali bolje dosetke...

Šta se desilo? Gde je nestala kreativnost? 

 

 

 

 

 


Usamljenost

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 15:38

Ovim putem idem sama...

Život deluje besmislen kad si sam, kad nema ljubavi...

Pokušavala sam da se vratim stvarima koje sam nekada radila,

Da budem osoba koja sam bila ranije.

Znam da je nemoguće,

I sve što dobijem su samo uspomene na stare dane...

 

Šta bih trebala da uradim?

Kako da zaboravim? 

Zar bih zaista trebala da zaboravim?

Posle toliko godina...

Sve misli, reči... bezgranična ljubav...

 

Ne umem da plivam, ne mogu da spasim sebe

Od najdubljeg okeana usamljenosti... 

 

Želela bih da  na tren ponovo budem dete,

Samo na tren...

 

Teško je kad odu voljeni... barem da su otišli samovoljno...

 


Putevi...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 14:10

Ovaj put neću biti povređena,

Ovaj put ću ostati nedodirnuta od strane bola,

Ovaj put ću se držati svih lekcija koje me je iskustvo naučilo do sada,

Ovaj put me krila neće vinuti daleko, leteću nisko i neću se opeći...

 

Možda to nije dovoljno,

Možda je ovaj put samo previše,

Možda ipak nisam dovoljno jaka, 

Možda je ovaj put pretežak...

 

Poželim da odem kući...

 

Išla sam ovim putem toliko puta,

Iskrzala sam svu obuću, isplakala sve suze...

Toliko je puteva iza mene,

Toliko izbora mi se urezalo u srce...

 

I toliko želim da se vratim kući...

 

A opet idem dalje... 


Posveta...

Život je lep(ši) — Autor barbie86 @ 14:37

Ovo je clanak za sve zene koje nalaze inspiraciju u svakom treptaju, u svakom uzdahu... za sve ona koje mi ulepsavaju dan svojim odmerenim recima, tekstovima koji ostavljaju bez daha, stihovima koji mame suze...

Hvala Vam!!!

P.S. Ovo je clanak i za muskarce koji nalaze inspiraciju u zenama...Smile

 

 


Koreni

Život je lep(ši) — Autor barbie86 @ 16:34

Kad sam prvi put videla naziv klipa i vreme iz kog potice, mislila sam da ce razlika biti ogromna... Pogledala sam prvi deo (koji ce biti u nastavku prilozen) i bila sam zapanjena-i posle toliko vremena, problem je isti. Vecina devojaka nema manire, ne zna kako se treba ponasati u drustvu, oblaci se i izgleda kao kopija nekog umesto da bude izraz svoje individualnosti, da se potrudi da napravi frizuru koja bi njoj odgovarala umesto slepog pracenja trenda koji ne stoji, da se nasminka kako treba...

Priznajem da zena koja je drzala kurs ovde nije bas po mom ukusu, da je mogla nesto bolje da se sredi... a onda pomislim, mozda je to najbolje. :)

Salu na stranu, mislim da vredi pogledati. Ima tri dela, prvih par min je uvertira... Stavicu prvi deo, pa ako nekog bude zanimalo, moze i ostale pogledati...

Nadam se da ce se nekom dopasti...

 

 


Bez jutarnje kafe

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 10:03

Bez najave, bez ikakve pripreme, stvari su postale drugacije...

Ustajem, radim vezbe, popijem zeleni caj, istusiram se... i onda stalno negde zurim. A kad prodje dan, kada se osvrnem, polovina planiranih stvari je ostala neobavljena...

Nema vise onog jutarnje tegljenja u krevetu, kafice uz prelep pogled van, uz jutarnji razgovor... onaj najlepsi... uz miris sveze umucene nesice... koja kasnije daje energiju za ceo dan...

Kada ostanete bez te osobe, bez osobe sa kojom je ona najsladja... izgubi se smisao i praviti je za sebe... 


Povratak

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 12:45

Nisam napisala skoro clanak... pisanje nije moja jaca strana ovih dana...

Danima pokusavam, ili se ulogujem pa pocnem i prekinem, ili za pocetak ukljucim Word misleci da ce biti lakse... nije...

Svratila bih s vremena na vreme da pogledam sta se desava na blogu, ali moja participacija se zasnivala samo na gledanju ili eventualno nekom komentaru...

Neke stvari su se desile i ne mogu se povratiti kao i sve ostalo u zivotu. Osmeh vise nije isti, osecam se prazno, veoma prazno... 

Ali ako se ne potrudim, tesko ce ista promeniti...

Nadam se da cemo se cesce kuckati...

Pozdrav svim blogerima... 


Male stvari koje život čine

Generalna — Autor barbie86 @ 18:02
 

SrećaDa li osećate da vas u poslednje vreme sve one svakodnevne negativne stvari previše dotiču i da zbog njih često zaboravljate na lepe stvari i sitnice koje bi vas mogle usrećiti? Da li vas svakodnevni problemi opterećuju previše da biste mogli da se opustite i uživate? Ukoliko je vaš odgovor “da” – pročitajte savete koje slede i otkrijte tajne prečice do srećnijeg života.

1. Utišajte svoj unutrašnji negativni glas

Naučite da budete najmanje moguće kritični prema sebi i svojim postupcima, počnite da cenite stvari koje radite dobro, čak i ako su u pitanju sitnice. Ponekad bi jednostavno trebalo da prestanete da primećujete sumnje koje vas izjedaju iznutra i da imate stopostotno poverenje u sebe.

Vodite se realnim zahtevima i očekivanjima i ne pokušavajte da dostignete svoj cilj po svaku cenu – ukoliko vas to suviše iscrpljuje i čini nesrećnim.

2. Opustite se i ne žurite

U sve ubrzanijem tempu modernog života, svi se žalimo na hroničan nedostatak vremena, ali to nije u potpunosti tačno. Prava istina se krije u organizaciji i rasporedu prioriteta. Razmislite o tome koju aktivnost možete skratiti za sat ili dva ili potpuno izbaciti, bez puno posledica – I to vreme posvetite crtanju, šivenju, jogi, trčanju, filmovima, druženju…

Najvažnije je da naučite kako da odvojite malo vremena koje ćete posvetiti samo sebi, čak iako to podrazumeva odricanje od nekih drugih stvari. Ipak, ukoliko vas novi hobi ispunjava zadovoljstvom, bićete mnogo opušteniji i zadovoljniji sobom, a samim tim I bolji I efikasniji u drugim oblasitma.

3. Skratite listu želja

Da li spadate u one koji kao da stalno za sobom nose listu želja dugu oko kilometra – nova kola, novi tepih u dnevnoj sobi. Nova kuhinja, novi motor… Takve želje samo čine das mo pod stresom I čine nas nezadovoljnim kada pomislimo da ih još nismo ispunili.

Budite zadovoljni onim što imate (naravno, moguće je I da vaša stara kuhinja zaista treba da se menja I da kola “štucaju” čim ih upalite)… Zapravo je važno da postavite dobro promišljene i realne ciljeve. Čežnja za materijalnim stvarima je poput snežne lopte koju puštamo da se valja niz brdo – samo će rasti I rasti.

Naravno – sjajno je imati snove – ali prihvatite da će neki od njih možda ipak morati da ostanu neostvareni.

4. Preuzmite odgovornost za svoje postupke

Samo ukoliko se osećate odgovornim za ono što ste uradili, uvešćete osećanje reda i kontrole u svoj život. Ne krivite zle sile univerzuma za loše stvari koje vam se događaju, nego razmislite šta vi možda ne radite najbolje i šta biste kod sebe mogli da poboljšate.

5. Nemojte besneti zbog sitnica

Svakodnevni bes zbog sporednih stvari je izvor negativiteta i nezadovoljstva, poput crnih rupa koje usisavaju energiju i sreću. Upravo zato treba sebe da istrenirate da oprostite, umesto da se opterećujete nebitnim stvarima.

6. Da li ste spremni za promene?

Rutina i navika dovode do hroničnog umora i nezadovoljstva koji se mogu otkloniti malim promenama. Ne morate se seliti u drugi deo države da biste kompletno promenili stil života. I detalji mogu začiniti vaš svakodnevni život i otkloniti pomenute emocije.

Možete, recimo, preurediti nameštaj u dnevnoj sobi u kišno subotnje popodne ili preuredite policu za knjige. Za one kreativnije – prekrečite dnevnu sobu u neku živu boju koja vam se dopada; terapija bojama će vam prijati, a žive boje daće vam energiju i uneti više zadovoljstva u vaš dom.

Ukoliko ipak niste raspoloženi za veće promene, dovoljno je da u stan donesete buket poljskog cveća ili svežih ljiljana ili gerbera iz cvećare… Sam pogled na sveže cveće će vas smiriti i učiniti srećnijim.

7. Uvek pronađite razlog za sreću

Neka male stvari ulepšaju vaš dan – budite srećni zbog malih stvari koje najčešće prihvatate zdravo za gotovo. Naučite da cenite izlazak sunca, talasanje trave na prolećnom povetarcu, tople letnje kiše, prijateljski nastrojene ljude… Budite od onih ljudi koji oko sebe šire pozitivnu energiju i ulepšavaju drugima dan prijatnim osmehom.

 

Na ove savete sam slučajno naletela, ali želim da ih podelim sa vama s obzirom da su oličenje principa sa kojima živim i za koje smatram da su veoma bitni. Nadam se da će još neko pronaći smisao u njima...

 

 
 

Na ivici

Druga strana osmeha — Autor barbie86 @ 13:31

Jednog dana je počela da koristi nešto. A to nešto je uticalo n anju. Pogotovo na njenu psihu. Počela je hvatati drhtavica, onaj užasan nemir koji konstantno proganja, čiji maksimum je dostizao kad je bila sama. 

Tužna je, depresivna... osetljiva... Za sekund joj suze poteknu.

Poče se pojavljivati najgori strah.

Most. Reka koja kulja ispod... Kada god se približi ogradi, uplaši se njene snage, odgurne se od nje i skoro podleti pod automobil u nameri da pobegne na sigurno.

Ovaj put je drugačije. Želi da se suoči sa strahom. Stoji uz ogradu, srce tuče, drži se čvrsto. Polako se penje. Stoji uspravno na vrhu ograde, srce želi da iskoči od straha, kida se.

Ali, u trenutku zaboravlja na sve, ne oseća vetar koji je činio nestabilnom, srce postaje mirno, um čist, sve u tom trnenutku postaje kristalno jasno.

Slobodan pad. Oseća kako je sve bliža vodi, u trenutku kada treba da propadne... trže se, suze naviru... Još jedna noć, isti san, verodostojnost skoka...

Nešto je pošlo naopaka... Ona nije više ona, nije isplivala na površinu. Ostala je psihotično-depresivna verzija koja neće da ode. Izgubila je podršku koja je je trebala.

Puca. Histerija i plač su počeli da izbacuju ono stvorenje iz nje. Nije sigurna da može da povrati sebe sama. A njega više nema.

Više nije sigurna ni u šta.

Drhtavica ponovo pošinje. Kao i želja za skokom.

            Da li imam snage da oslobodim sebe i svet od sebe?

Prvo, mora dozvoliti sebi da izvuče sebe na površinu, prestane da razmišlja o hrabrosti i da konačno odluči kojoj strani ograde pripada... 

 


Tajna Mome Kapora

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 18:52
... Zbog toga, slatke moje, prodajte što skuplje možete svoj jedini beznačajni životić! Zabavljajte se do izbezumljenja, nervirajte sve njih, buduće spavače, dok ne izlude! Tražite nemoguće! Kezite im se ravno u lice dok budu tražili tajnu nove kopče na grudnjaku! Uživajte u tome kako mu se tresu ruke, kako folira da mu nije ni do čega, a ustvari ne ume da otkopča. Ne otkrivajte mu sistem, neka se muči- i ovako ćete sve platiti posle po hiljadu puta. Terajte ga ide na rukama, da šeni, da se tuče sa bitangama zbog vas, da mu propadaju karte za premijere jer vam se baš tada ne ide u pozorište. Budite hiroviti: neka lipše, neka izgubi posao, neka propadne na svim ispitima, neka ga đavo nosi, jer sve ćete vi to posle platiti, i te kako platiti! Eskivirajte ga baš u onom trenutku kada, posle ne znam koliko muka, najzad pozajmi neku gajbu i kada mu padne mrak na oči; kažite da vam se gledaju izlozi ili kakvu sličnu glupost. Vraćajte nedodirnute file minjone na otmenim mestima, odvojte ga od najboljih prijatelja, napravite budalu od njega, tražite da zbog orginalnosti naglavačke skače u fontanu, baš onda kad obuče najnovije odelo, a ako ne skoči- proglasite ga malograđaninom. Naterajte ga da zajedno sa vama trči bos po aprilskoj kiši, jer posle nikada, ali nikada nećete trčati po mlakim lokvama bosi i mladi, ludi; videćete-dabogda crk’o ako nećete videti!

Želja...

Život ili nešto slično — Autor barbie86 @ 11:02

Želim vam da svakog dana doživite lepe trenutke, da se smejete...

Želim da vam se ispune sve želje...

Želim da se ne plašite da sanjate, da maštate, da živite punim plućima...

Želim da imate inspiraciju, da me i dalje radujete lepim tekstovima... :)))

SREĆNA NOVA GODINA!!! 


1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.co.yu