Ljubavna kalkulacija
Deluje kao daleka prošlost, a prošlo je svega nekoliko godina od tog vremena. Kao da su dva različita života u pitanju.
Kada se samo setim kriterijuma koji su se tada postavljali-samo da je što više hot, da je što popularniji i da se lepo ljubi. Bile su to veze koje obećavaju nakon dve večeri (a nisu nešto duže ni trajale kada malo bolje razmislim). Pa sva silna okupljanja da se analiziraju potencijalne/aktuelne žrtve-zamisli, dotakao mi je ruku, rekao je nešto totalno beznačajno što je značilo više od života. Silna patnja kad se raskine sa bilo koje strane (a trajala je par dana dok ne naiđe neko dugi da zauzme njegovo mesto).
A sada... isto, ali nešto drugačije.
Postoje ista okupljanja, sa istim većanjem da li odgovara, ali-koliko je obrazovan, šta bi mogao pružiti u budućnosti, kakav bi bio muž, otac dece, koliko bi varao, zarađivao... izgled nije više toliko bitan, koliko je popularan, dovoljno je da ga društvo nekako prihvati (a ono će sve prihvatiti ako ste srećni sa njim- jer ga vi gledate, a ne oni).
Nema više onih iskri, poželjne su, ali ne presudne, jer one “zapale, izgore i ne ostane ništa sem pepela”.
Dobila sam savet pre par dana:“Namiri sve što treba, pa ako preostane vremena za nešto dodatno, time još bolje. Kada dođe sa posla i baci košulju u pranje nemoj je mirisati, nemoj đavola tražiti, đavo ne spava, a ko ga traži, taj ga nađe. Tako treba da bude sa obe strane. .Prevara je u redu, ukoliko se ne iznosi javno, ako si zaljubljen u osobu s kojom se tajno viđaš, ako će ona pružiti onu iskru koja nedostaje, ali ako zbog nje nećeš porodicu rasturiti i iznositi je ruglu. Sve je u redu, ako je pred svetom čisto”.
I šta sada činiti?
Nekako mi lepše deluje vreme kada sam razmišljala kada ću ga videti, kako ću izgledati, da li će mi dodirnuti ruku, oboriti me prodornim pogledom, da li ću drhtati nakon prvog poljupca... kada je prevara bila ništa više od dečijeg ludila kada smo se tajno naočigled svih sastajali sa drugim, jer nije bilo bitno. A sada su se ulozi drastično povećali.