Život je lep(ši)

Evo ga decembar, a sneg se moze naci samo u mislima...

Nisam neki preterani ljubitelj snega kada se treba probijati po neočišćenim delovima grada, ili još gore, kad se počne topiti pa treba po blatu i barama ići... uh...

Ali...

Obožavam kad je onako sve savršeno belo, a ja sa društvom u jednom prelepom lokalu koji je odrađen skroz u drvetu. Jedna njegova strana je u prozorima. Tu se okupimo, koja god da je tremperatura napolju. Nije bitno, jer imamo ogromnu kreku koja tako dobro zagreje. Naručimo nešto toplo i uživamo u pogledu na baštu koja na centru ima restauriran fijaker... teško je opisati taj spokoj koji zavlada u duši. Na ulicama skoro nikog nema... ta tišina... samo mi pričamo... i onda nastane koji čas tišine jer svi uživamo u prizoru...

I pored toga što je saobraćaj otežan, i pored toga što stalno kao mačak u čizmama moram da upasujem sve... jedva čekam sneg da uživam ponovo u tom prizoru...