Život je lep(ši)

Molila se. Nije znala kako, nije imala reči… Znala je samo da mora, da ne sme odustati, da joj je to jedini način da pokuša da sačuva svoj razum. Nije bilo izlaza. Makar ona nije videla da postoji takav nakon kojeg ce ostati nepovređena, bez slomljenog srca. Imala je dobro srce, srce koje su gazili, kidali, ali ga je čuvala sa svm što joj je uvak ostajalo-s nadom u bolje sutra. A sad kada ni toga nema, kad iako se guši u suzama, pokušava da izmoli za manje bolan izlaz. Ja znam da je srce prvog trena našlo put kojim će krenuti, i ne preostaje joj ništa, osim da se moli za malo milosti…