Život je lep(ši)

Sedela ja na podu sobe...

Nije znala šta da kaže sebi posle svega...

Imala je uvek savršen osmeh za druge, savršene reči, a sada... nije bilo ničega sem tuge koja ju je razdirala...

Pokušavala je da zaustavi suze kojima nije se nazirao kraj...

Jecala je...

Nije mogla da razume kako je mogla da napravi toliku grešku... Da li je?

Želela je da kaže "da", svim srcem je želela da ga glasno, najglasnije izgovori, ali nije mogla... Znala je da je dobro postupila, da bi joj njeno "da" donelo samo bol i patnju jednog dana, da je ovako bolje za sve...

Kada će to njeno srce shvatiti...?